ODREKAO SE SRPSKOG IMENA I POSTAO IKONA HRVATSKE! Imao 100 kilograma i radio kao AUTOMEHANIČAR do 22. godine, a onda postao zvezda Lige šampiona!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Dado Pršo danas slavi 52. rođendan, a iza njega je put od automehaničarske radionice i amaterskog fudbala do Monaka i reprezentacije Hrvatske.
- U Francuskoj je smršao, promenio navike i preko Sen Rafaela stigao do Monaka, iako su ga pratili teški problemi sa nogom i kolenom.
- Najveći trenutak karijere imao je 5. novembra 2003, kada je Monaku protiv Deportiva dao četiri gola u pobedi 8:3 u Ligi šampiona.
Životna priča Dada Prše jedna je od najneverovatnijih u istoriji evropskog fudbala!
Nekada je radio u automehaničarskoj radionici u Francuskoj, igrao amaterski fudbal, borio se sa viškom kilograma i problemima koji su ozbiljno ugrožavali njegovu karijeru. A onda je, u samo nekoliko godina, stigao do samog vrha evropskog fudbala, zaigrao za Monako i Glazgov Rendžers, postao reprezentativac Hrvatske i ušao u istoriju Lige šampiona.
Miladin Dado Pršo rođen je 5. novembra 1974. godine u Zadru. Fudbalski put nije mu bio nimalo lak. Prošao je omladinsku školu Hajduka, ali na Poljudu nisu prepoznali kakav bi igrač jednog dana mogao da postane. Posle epizode u Pazinki otišao je u Francusku, gde je počeo najteži deo njegovog života.
Dok su mnogi njegovi vršnjaci sanjali o velikim stadionima i profesionalnim ugovorima, Pršo je u Ruenu radio i pokušavao da pronađe svoje mesto pod suncem. Fudbal mu se u jednom trenutku toliko smučio da je odlučio da odustane, iako mu je klub nudio ugovor. U jednom intervjuu za "Mondo" otvoreno je priznao da je bio razočaran i da je tada otišao da radi kao pomoćni radnik u automehaničarskoj radionici, dok je fudbal igrao iz zadovoljstva, u nižem rangu.
Sto kilograma, cigarete i alkohol
Upravo taj period njegove biografije posebno je privukao pažnju medija. Prema pisanju portala "Goal.com", Pršo je tada imao oko 100 kilograma, pušio više od dve paklice cigareta dnevno i često provodio večeri uz alkohol u lokalnim kafanama.
Bio je daleko od slike profesionalnog sportiste. Nije imao karijeru, novac ni sigurnost da će ikada uspeti u fudbalu. A onda se pojavila osoba koja će, kako se godinama kasnije pisalo, odigrati ogromnu ulogu u njegovom životu.
U Francuskoj je upoznao Kerol, svoju buduću suprugu. Ljubav mu je pomogla da promeni navike i okrene novi list. Pršo je smršao oko 20 kilograma, smanjio pušenje i ponovo počeo ozbiljnije da se posvećuje fudbalu.
Nova šansa stigla je u četvrtoligašu Sen Rafaelu. Nije imao zvučno ime, menadžersku zaštitu ni status velikog talenta, ali je na jednoj utakmici pokazao dovoljno da privuče pažnju skauta Monaka. Tako je počeo njegov uspon koji je do tada delovao gotovo nezamislivo.
Monako mu otvorio vrata, a onda šamar
Pršo je stigao do Monaka, ali ni tamo nije odmah dobio sve što je želeo. Klub je imao izuzetno jaku konkurenciju u napadu, a hrvatski fudbaler morao je da se dokazuje kroz pozajmicu u Ažaksiju.
Upravo tamo je počeo da pokazuje koliko može. Ipak, kada je izgledalo da je konačno pronašao pravi put, stigao je novi udarac. Problemi sa desnom nogom i kolenom zahtevali su ozbiljnu operaciju – osteotomiju, tokom koje mu je kost presečena i ponovo postavljena u odgovarajući položaj.
Oporavak je bio dug i bolan. Pršo je kasnije u intervjuu za "Večernji list" ispričao da nije znao hoće li se uopšte vratiti fudbalu. Posle operacije morao je praktično ponovo da uči da hoda, a oporavak je trajao mesecima.
Ipak, nije odustao. Vratio se treninzima, izborio mesto u Monaku i pokazao da je borac koji ne odustaje ni kada mu se čini da je sve izgubljeno.
Četiri gola za istoriju – i to baš na rođendan!
A onda je došao 5. novembar 2003. godine. Pršo je tog dana slavio 29. rođendan, a Monako je u Ligi šampiona dočekao Deportivo iz La Korunje. Ono što je usledilo postalo je deo fudbalske istorije.
Monako je slavio sa neverovatnih 8:3, a Pršo je postigao čak četiri gola! Mrežu španskog tima tresao je u 26, 30, 47. i 49. minutu. Prva dva pogotka dao je glavom, a zatim je nastavio da teroriše odbranu Deportiva.
Bio je to rođendanski poklon kakav se ne pamti. Pršo se upisao u elitno društvo igrača koji su postigli četiri gola na jednom meču Lige šampiona, a njegov podvig ostao je jedan od najčuvenijih u istoriji takmičenja.
Monako je te sezone otišao sve do finala Lige šampiona, gde je poražen od Porta. Pršo je postao jedan od najvažnijih igrača ekipe, a zatim je 2004. godine prešao u Glazgov Rendžers, gde je nastavio da ostavlja trag.
Odrekao se srpskog imena
Pršovu biografiju godinama prati i priča o njegovom porodičnom poreklu. Rođen kao Miladin i potiče iz srpske porodice iz okoline Zadra.
Dok je rat besneo na prostoru bivše Jugoslavije, njegovi roditelji Rade i Nada utočište su pronašli u Bačkoj Topoli, dok je on fudbalski put nastavio u Francuskoj.
Zanimljivo je da je i njegov rođak Milan Pršo krenuo fudbalskim putem – igrao je za mlađe selekcije Srbije i Crvenu zvezdu. Dado je s njim održavao kontakt, savetovao ga i pomagao mu, između ostalog, slanjem sportske opreme. U Francuskoj je upoznao buduću suprugu Kerol, a nakon ženidbe dobio je francuski pasoš. Prema pisanju pojedinih medija, upravo u tom periodu odlučio je da zvanično koristi ime Dado, po nadimku po kojem je već bio poznat.
Njegovo poreklo ponovo je dospelo u centar pažnje 2003. godine, kada su ga slovenački mediji nazvali Srbinom Miladinom Pršom. Hrvatski napadač tada je reagovao i poručio: "Ja sam Hrvat, presrećan sam što sam dobio majicu s hrvatskim grbom i što sam mogao Hrvatskoj nešto malo doprineti. Ja sam Hrvat, sve ostalo su gluposti."
Tako je priča o Miladinu koji je postao Dado dobila i svoju posebnu, mnogo širu dimenziju.
Odbačen u Hajduku, a onda postao jedan od najboljih
Za Hrvatsku je debitovao 2003. godine protiv Belgije i odmah postigao gol u pobedi od 4:0. U naredne tri godine odigrao je 32 utakmice i postigao devet pogodaka. Posebno se pamti njegov gol protiv Slovenije u Ljubljani, kojim je Hrvatska izborila plasman na Evropsko prvenstvo 2004. godine.
Tri puta je proglašen za najboljeg fudbalera Hrvatske, osvojio je titule sa Monakom i Rendžersom, a sa Monakom stigao do finala Lige šampiona.